KADA, KOLIKO I KOJI DODATAK ISHRANI TRUDNICA TREBA DA UZIMA

Nutritivne komponente – proteini, ugljeni hidrati, vitamini i minerali, imaju veliki uticaj na tok trudnoće.
Ishrana i nutritivni status pre i tokom trudnoće utiču na ishod trudnoće zbog čega je važno da trudnica bude na optimalnom režimu ishrane.

ENERGIJA
Tokom trudnoće povećavaju se potrebe za energijom zbog:
Zadovoljavanja energetskih potreba majke čije se metaboličke potrebe povećavaju tokom trudnoće za 15%.
Zadovoljavanja potreba ubrzanog razvoja fetusa.

U prvom trimestru nema potreba za povećanjem energetskog unosa.
U drugom trimestru potrebno je dodatnih 340 kcal na dan.
U trećem trimestru dodatnih 450 kcal na dan.

PROTEINI
Imaju primarno gradivnu ulogu u trudnoći za rast i razvoj fetalnog tkiva, placente, formiranja amnionske tečnosti...
Potrebe rastu za proteinima od drugog trimestra sa 45 g/dan u prvom trimestru, na 71g/dan u drugom i 90g/dan trećem.
Posebno rastu potrebe za proteinima kod blizanačkih trudnoća.

UGLJENI HIDRATI
2002. god prvi put su date preporuke za unos ugljenih hidrata u trudnoći i iznose oko 175 g/dan.
Ova količina dovoljna je da se u trudnoći obezbedi energija, izbegne ketoacidoza i održi odgovarajuća koncentracija glukoze u krvi.

MASTI
Za sada nema jasnih preporuka o dnevnim potrebama masti u trudnoći.
Savetuje se da se unos zasićenih i transmasnih kiselina smanji, a da se poveća unos nezasićenih masnih kiselina (konzumiranje biljnih ulja i riba severnih mora).

Procenjen prosečan unos za omega 3 masnih kiselina je 1,4 g/dan, a za omega 6 masnih kiselina 13g/dan.

VITAMINI I MINERALI
U trudnoći je povišena potreba za svim vitaminima.

Vitamin A i vitamin C važni su za rast tkiva.

Vitamini grupe B ključni su koenzimi za proizvodnju energije i metabolizam.

Folna kiselina je neophodna za razvoj nervnog embrionalnog tkiva.

MINERALI
Posebno treba voditi računa o unosu gvožđa kalcijuma i joda.
Gvožđe je neophodno za povećanje sinteze hemoglobina.

Zbog loše resorpcije često se hranom ne unesu neophodne količine.
Preporučeni dnevni unos u trudnoći je 27 mg/dan, a van trudnoće 18 mg/dan.

SUPLEMENTI U TRUDNOĆI
Dijetetski suplementi predstavljaju koncentrovane izvore nutritijenata sa fiziološkim ili hranljivim efektom u doziranom farmaceutskom obliku.

Istraživanja u SAD ukazuju da je nutritivni unos kod trudnica niži sa sledećih 8 nutritijenata: vitamini B6, D, E, folati, gvožđe, cink, magnezijum i kalcijum.
Suplementi za trudnice sadrže kombinaciju velikog broja vitamina i minerala te postoji velika verovatnoća da dođe do njihove interakcije u toku apsorpcije i metabolizma.

FOLNA KISELINA
Potrebe za folnom kiselinom rastu u trudnoći.
Nedovoljan unos folne kiseline povezan je sa rizikom za spontani pobačaj, rupturu placente i defekt neuralne cevi.
Žene koje konzumiraju alkohol ili puše, i one koje su na terapiji antikolzivima i oralnim kontraceptivima imaju povećan rizik za nastanak deficita folata.

Preporučen dnevni unos folne kiseline pre začeća je 400 mcg, a u trudnoći 600 mcg.

Nacionalni vodič za zdravstvenu zaštitu žena u trudnoći preporučuje suplementaciju sa 400 mcg folne kiseline u toku planiranja trudnoće, pa sve do 12 nedelje trudnoće (smanjenje rizika za anencefaliju i rascepa kičme).
SAD Kanada i Čile otišle su korak dalje i uspostavile nacionalne strategije za forltifikaciju određenih namirnica (brašno, žitarice).

VITAMIN A
Potrebe za vitaminom A rastu za 10 % u trudnoći.
Najveće su u III trimestru, kada je i najbrži razvoj fetusa.

Nizak status vitamina A povezan je sa prevremenim porođajem, malom telesnom masom na rođenju i zastojem u rastu.

Suplementacija vitamina A redukuje za 40% postpartalnu smrt majke, ali ne utiče na procenat pobačaja i neonatalni mortalitet.

Preterane količine vit. A mogu biti teratogene.
Posebno su u opasnosti žene koje koriste preparate za akne na bazi retinolske kiseline, kao i žene koje koriste prekomerno namirnice od jetre koje sadrže veliku količinu vitamina A.

U razvijenim zemljama deficit vitamina A je redak pa se rutinska suplementacija ne preporučuje zbog mogućih negativnih efekata.

VITAMIN D
U trudnoći nisu povećane potrebe za vitaminom D, ali su potrebne dodatne količine kalcijuma (Ca) čiji metabolizam reguliše vitamin D.
Status vitamina D je više uslovljen izloženosti sunčevom zračenju nego ishrani.

Nizak nivo vitamina D, poremećaj metabolizma kalcijuma, dovodi do neonatalne hipokalcemije, hipoplazije gleđi zuba kod fetusa i osteomalacije kod majke.

VITAMIN C
U trudnoći rastu potrebe za vitaminom C za dodatnih 10 mg/dan.
85 mg vitamina C u trudnoći postižu se unosom 5 porcija voća.

Niska koncentracija vitamina C dovodi do povećanog rizika za preeklampsiju i prevrememeno prskanje vodenjaka.

Studija iz 2014. god ukazuje da trudnice pušači koje dnevno uzimaju 500 mg vitamina C na jeftin i jednostavan način smanjuju efekte pušenja na funkciju pluća kod bebe.

GVOŽĐE (Fe)
Dodatne količine gvožđa su neophodne zbog povećanja volumena krvi majke, a idu i do 50% na kraju III trimestra.
Potrebe za gvožđem rastu naglo posle 20 nedelje gestacije.

Preporučeni dnevni unos je 27 mg/dan.
Suplementacija gvožđa u trudnoći ima pozitivan ishod na masu i dužinu novorođenčeta, smanjuje rizik od prevremenog porođaja.

Mleko, čaj i kafa mogu da ometaju apsorpciju gvožđa.

SZO savetuje suplementaciju od 60 mg Fe svim ženama tokom cele trudnoće i tri meseca nakon porođaja.
Nacionalni vodič iz 2004. godine ne savetuje suplementaciju Fe svim ženama jer nema čvrstih dokaza o korisnom dejstvu.
Indikacija za primenu Fe preparata je Hgb < 110 u II trim. i Hgb< 105 u III trimestru

KALCIJUM (Ca)
Povećane potrebe u trudnoći ali pod uticajem hormona povećana i resorpcija Ca iz hrane, te se smatra da suplementacija u trudnoći nije potrebna.
Trudnice u adolescentnom dobu (mineralizacija kostiju u toku) i trudnice sa posebnim režimom ishrane (vegetarijanci, laktoza intolerantne osobe) moraju ishranu obogatiti namirnicama bogatim Ca (fortifikovano sojino mleko, prozvodi od soje, jezgrasto voće, suvo voće).

JOD (I)
Nedostatak joda negativno utiče na razvoj fetusa i dovodi do hipotireoidizma novorođenčadi nižeg IQ i mentalne retardacije.
SZO procenjuje da 20 miliona ljudi širom sveta ima poremećaje kognitivne funkcije kao posledicu nedostatka joda u trudnoći.

S obzirom da se kod nas so jodira ne postoje preporuke za suplementaciju joda u trudnoći.

U SAD je preporuka za suplemetacijom od 150mcg/dan.

OMEGA 3 MASNE KISELINE
Žene koje planiraju trudnoću i trudnice treba da unose adekvatne količine esencijalnih masnih kiselina, a posebno omega 3 masne kiseline, koje su neophodne za intrauterini razvoj mozga i nervnog sistema.

Najbolji izvor omega 3 masnih kiselina su ulja i ribe hladnih, severnih mora.

Neke kliničke studije ukazuju na povoljan uticaj suplementacije omega 3 masnim kiselinama u trudnoći na oštrinu vida, fetalni razvoj mozak kao i kognitivne veštine deteta.

VITAMINSKO-MINERALNI SUPLEMENTI (VMS)
Mnoge studije su rađene da dokažu opravdanost primene suplemenata u trudnoći.
Prema nekim primena VMS u trudnoći može rezultovati povećanjem telesne mase na rođenju i sprečavanju prevremenog porođaja, dok druge navode da se isti efekat postiže samo primenom suplemenata Fe.

Generalno ne postoji ni jedna zvanična preporuka ni u svetu ni kod nas za rutinsku primenu VMS.

U SAD primena VMS se preporučuje samo kod visokorizičnih kategorija trudnica (multiple gestacije, konzumenti alkohola i duvana).

Suplementi su na našem tržištu veoma popularni, ali se postavlja pitanje opravdanosti, čak i bezbednosti.

Prema nacionalnom vodiču za zdravlje žena u toku trudnoće iz 2004. postoje samo preporuke za suplementaciju folne kiseline u toku planiranja trudnoće, pa sve do 12 nedelje trudnoće (smanjenje rizika za oštećenja nervnog sistema) i terapijska primena Fe preparata kada je to indikovano niskom koncentracija hemoglobina u krvi.

Pristup treba da bude individualan uz stalnu edukaciju trudnica o značaju pravilne ishrane u trudnoći.

SPECIJALNA BOLNICA BEOGRAD
Centar za humanu reprodukciju

Antifašističke borbe 2a, 11000 Beograd (kod Crkve Svetog Simeona)

Telefon:
+381 (0)11 6351 248
+381 (0)11 6351 249
+381 (0)11 3282 742
+381 (0)11 3282 864

Mobilni telefon (Viber, WhatsApp)
+381(0) 60 01 200 96

Fax:
+381(0) 11 3281 628

E-mail:
info@bolnicabeograd.rs