ULTRAZVUK OTKRIVA SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA

Izražena maljavost, poremećen ciklus, gojaznost i sterilitet znaci su sindroma policističnih jajnika. Ultrazvučnim pregledom utvrđuje se postojanje ovog sindroma, a nakon odgovarajućih analiza postavlja se i definitivna dijagnoza.

Policistično izmenjeni jajnici mogu se naći kod plodnih žena, sa ili bez pojačane maljavosti, kod neplodnih žena sa redovnim menstrualnim ciklusom, pa čak i kod žena sa neurednim krvarenjem iz materice (metroragijom). Suprotno tome pojačana maljavost, retke menstruacije (oligomenoreja) i neplodnost mogu se naći i kod žena bez uvećanih jajnika.

Bez obzira da li su jajnici uvećani ili ne za sve policistične jajnije karakteristično je:

prisustvo brojnih malih cisti (subkortikalnih folikula) veličine najčešće 2 do 6 mm,

uvećanje centralno postavljene strome (središta jajnika),

zadebljana kapsula.

Ovakav jajnik naziva se i hiperandrogeni ovarijum jer je sinteza muških polnih hormona (androgena) u njemu višestruko povećana.

Karakteristike PCOSy:
1. Prosečno pojavljivanje prve menstruacije (menarhe) u je oko 12,3 godina života,
2. Poremećaj menstrualnog ciklusa postoji u najvećem broju slučajeva i javlja se odmah nakon prve menstruacije,
3. Pojačana maljavost (hirzutizam) se uočava neposredno pre ili u vreme menarhe,
4. Kod većine pacijetkinja prisutna je gojaznost pre pojave prve menstruacije.

KLINIČKA SLIKA SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA
Najčešće se ove pacijetkinje žale na masnu kožu, kosu, bubuljice (akne) pretežno po licu, ali i po leđima i ramenima. Kosa može biti proređena na temenu ili se javlja tzv. temporalna ćelavost.

HIRZUTIZAM (POJAČANA MALJAVOST )
Ovaj simptom žene najdrastičnije doživljavaju i on je veoma često razlog za obraćanje lekaru. On je pre svega znak povišenog nivoa androgena – muških polnih hormona (hiperandrogenizma). Ipak nivo androgena u krvi nije uvek u direktnoj vezi sa stepenom hirzutizma.
Pojačana maljavost nije obaveznan pratilac PCOSy: neke pacijentkinje ga nemaju, kod nekih je u blagoj formi, a veoma retko u vrlo visokom stepenu sa znacima razvoja muških sekundarnih polnih karakteristika.
Pojačana maljavost kod žena (dlakavost) najčešća je kod žena u tzv. androgen senzitivnim regijama, tamo gde je maljavost izražena kod muškaraca – nausnice, obrazi, brada, oko areola grudi, središnja linija trbuha i ispod pupka, gornja trećini butina ka unutra. Kod ovih pacijentkinja retka je pojava androgene alopecije – ćelavosti.

Pojačana maljavost često je jedan od simptoma sindroma PCOSy

POREMEĆAJ MENSTRUALNOG CIKLUSA
Proređena menstruacija (oligomenoreja) veoma je česta manifestacija i javlja se u oko 75% slučajeva. Oko 25 % žena sa amenorejom (potpun izostanak menstruacije) ima PCOSy. Ipak redovan menstrualna ciklus ima prema različitim studijama od 8 – 25 % žena sa PCOSy.

NEPLODNOST
Javlja se kod oko 74 % žena sa PCOSy, kao posledica hroničnog izostanka ovulacije (anovulacije) ili smanjenog broja ovulatornih ciklusa. Ipak skoro 1/4 žena sa PCOSy ostaje sponano u drugom stanju i nema problem sa začećem koji zahteva lečenje.

GOJAZNOST
U manjem ili većem stepenu gojaznost je prisutna kod više od 50 % žena sa PCOSy. Razvoj menstrualne iregularnosti blisko je vezan sa stepenom gojaznosti, dok smanjenje telesne težine najčešće dovodi do uspostavljanja regularnih menstrualnih ciklusa.

HORMONSKI PROFIL:
- Povišen novo LH (luteinizirajućeg hormona),
- Povišen odgovor LH na GNRH
- Normalan ili snižen novo FSH, odnos LH / FSH veći od 1,5
- Normalan ili povišen nivo testosterona
- Normalan ili povišen novo androstenediona (glavni muški polni hormon jajnika)
- Povišen ili normalan nivo DHEA–S
- Snižen nivo SHBG (sex hormonon binding globulin)
- Povišen odnos estron/estradiol
- Povišen nivo insulina (pre ili u toku opterećenja šećerom)
Sve ove promene u hormonskom statusu kod PCOSy, a pre svega povišen odnos LH/FSH dovodi do zastoja u sazrevanju folikula, povišene produkcije muških polnih hormona, obustavljanja rasta i sazrevanja folikula i izostanka ovulacije.
Kod oko 10 – 30 % ovog sindroma prisutno je povećanje nivoa prolaktina (hyperprolaktinemija) ali je po pravilu blaga.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Ultrazvučni pregled najvažniji je za postavljanje dijagnoze sindroma policističnih jajnika, ali i za neke terapijske procedure, pre svega indukcije ovulacije. Ovaj pregled kod žena koje su imale odnose je transvaginalni, a kod žena koje nisu imale odnose radi se preko trbuha.
Ultrazvukom se najčešće utvdi postojanje uvećanog ili jajnika normalne velične, sa prisustvom većeg broja folikula/cista velične 4 – 6 mm, najčešće periferno postavljenih ispod površne kapsule jajnika i centralno postavljenog središta jajnika (hiperehogene strome). Ovaj izgled jajnika je karakterističan i najčešće se dijagnoza, uz ostale parametre, lako postavlja.

Ultrazvuk snimak: normalan i policistični jajnik

Nakon UZ pregleda, po protokolu, potrebno je uraditi analize:

1. 2. dana MC: FSH, LH, SHBG, testosteron, androstenedion, prolaktin profil (8, 11 i 13h), TSH, DHEA - S

2. 21. dana MC samo progesteron iz krvi

3. Vitamin D iz krvi.

4. OGTT sa 75 g glukoze 0, 30, 60, 90 i 120 minuta sa insulinima 0, 60 i 120 min.

INSULINSKA REZISTENCIJA - IR
IR se nalazi u samoj osnovi žena koje pate od PCOSy. Insulin je hormon koji luči pankreas kao odgovor na povišen nivo šećera (glukoze) u krvi. Uvek nakon obroka dolazi do povećanja glukoze u krvi, a samim tim i insulina, dok vrednosti opadaju nakon određenog vremena. Lučenje insulina podstiču najpre ugljeni hidrati ali i proteini iz hrane. Zadatak insulina je da trasportuje glukozu i aminokiseline u ćelije celog organizma, dok aminokiseline prelaze u mišiće.
Višak unetih kalorija skladišti se u vidu masnih naslaga.
Kada je u krvi hronično povišen nivo šećera (usled nepravilne ishrane, stresa, drugih poremećaja), nivo insulina je konstantno visok, te vremenom ćelije gube sposobnost da reaguju adekvatno, odnosno postaju rezistentne (otporne) na insulin. Insulin se tada pojačano luči, a pankreas iscrpljuje i vremenom gubi sposobnost stvaranja ovog veoma važnog hormona, što vodi razvoju dijabetesa – šećerne bolesti
Kod PCOSy povišen insulin (kao i kod insulinske rezistencije) stimuliše rast i umnožavanje ćelija u jajnicima i to onih koje okružuju jajne ćelije, što dovodi do povećane produkcije muških (testosteron) i ženkih (estrogen) hormona. Zdravi jajnici stvaraju manje količine muških polnih hormona (androgena), ali ga pretvaraju u estrogen (ženski polni hormon). Kod IR pojačano stvaranje androgena premašuje kapacitet jajnika, te dolazi do nagomilavanja i viška androgena. A sve to dovodi do poremećaja ovulacije, masne kože, kose, pojačane maljavosti, pojave akni...
Često pacijentkinje osećaju i reaktivne hipoglikemije, odnosno nagli i iznenadni pad šećera, i tada neodložno moraju uzeti nešto slatko u kratkom roku.
Dijabetes (tip 2) kod bliskih rođaka ovih pacijentknja dosta je čest, posebno posle 50. godine.

Zašto je potreban test opterećanja šećerom
OGTT (test opterećenja šećerom) glavni je dijagnostički test koji pacijetkinje sa PCOSy moraju da urade. Rezultat ovog testa može ukazati na poremećaj regulacije šećera, tj. insulinsku rezistenciju. Izvodi se najčešće sa 75 grama šećera koje pacijetkinja uzme pre bilo kakvog obroka, zatim se vadi krv i meri glukoza na 0, 30, 60, 90 i 120 minuta, uz merenje insulina na 0, 60 i 120 minuta. Potom se računanjem Homa indeksa određuje prisustvo insulinske rezistenecije.

VAŽAN JE VITAMIN D

Koncetracija vitamina D kod zdravih žena u proseku viša je nego kod žena sa PCOSy. Brojne skorašnje studije ukazuju da nadoknada vitamina D smanjuje insulinsku rezistenciju i stimuliše AMH (anti Mullerov hormon) koji je pokazatelj rezervi jajnika sa jajnim ćelijama. Deficit vitamina D smanjuje i uspeh kod procesa vantelesne oplodnje (VTO), te se određivanje njegovog nivoa i eventualna suplementacija savetuje ženama koje se pripremaju za VTO.

LEČENJE SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA

Lečenje je pre svega uslovljeno željama pacijetkinje i njenim reproduktivnim statusom (da li je trudnoća u planu).
Nuredni menstralni ciklusi leče se primenom kombinovanih kontraceptivnih pilula (koje sadrže i estrogen i progesteron) ili samo gestagenih preparata (koje sadrže samo sintetski progesteron).
Pojačana maljavost se leči primenom lekova iz grupe kontraceptiva, ali onih koji kao komponentu imaju antiandrogen (za smanjenje lučenja muških polnih hormona) ili primenom lekova sa čistim antiandrogenim dejstvom.
Neplodnost se leči lekovima za stimulaciju ovulacije, lekovima za smanjenje IR, vitaminom D, a samo ponekad i operativno, laparoskopskim putem dijatermijom kapsule jajnika (ovarijalni driling). Kod stimulacije ovulacije policističnih jajnika posebno treba biti oprezan da se kao odgovor na stimulacije ne razvije sindrom hiperstimulacije - doze lekova kod stimulacije ovulacije ovakvih jajnika moraju biti precizno odmerene.

SPECIJALNA BOLNICA BEOGRAD
Centar za humanu reprodukciju

Antifašističke borbe 2a, 11000 Beograd (kod Crkve Svetog Simeona)

Telefon:
+381 (0)11 6351 248
+381 (0)11 6351 249
+381 (0)11 3282 742
+381 (0)11 3282 864

Mobilni telefon (Viber, WhatsApp)
+381(0) 60 01 200 96

Fax:
+381(0) 11 3281 628

E-mail:
info@bolnicabeograd.rs