Nebojša Zečević

TRUDNICE KOJE IGRAJU SALSU RAĐAJU PAMETNIJU DECU

Datum 13.08.2018 22:27 Autor: Ass. dr sc. med. Nebojša Zečevic


Prenatalna stimulacija zvuči kao lek, mešavina hemikalija, koji će roditeljima obezbediti pametnije potomstvo. Ipak, put do inteligentnijeg deteta vodi drugim pravcem, a može ga "proći" svaka zdrava trudnica, poželjno zajedno sa ocem deteta. I ne košta ništa. To je stil života i ponašanja u trudnoći koji bi trebalo sprovoditi i nakon rođenja bebe. Ko istraje do 12. godine života deteta, obezbediće mu osnovu za uspešan život.

Trudnica u skandinavskim zemljama ide 4 puta nedeljno na akvabik i 3 puta tokom trudnoće na UZ.

Trudnica u Srbiji svaki mesec ide na UZ, na akvabik ne ide.

Čije će dete u budućnosti biti uspešnije?


Ako nam je dete inteligentnije, možemo li očekivati njegove bolje rezultate u kasnijem životu?
Danas, kada na Forbsovoj listi TOP-10 zanimanja u svetu čak 7 nije postojalo pre 25 godina, sigurni smo da će naša deca biti najbolje pripremljena za budućnost ako ih "snabdemo" što boljim sposobnostima da se prilagode izazovima. A to prilagođavanje zove se inteligencija.

Ipak, pošto znamo da tableta za povećanje inteligencije deteta ne postoji, moramo se malo "pomučiti" da bismo stvorili inteligentno potomstvo.

Pametni roditelji i ne preterano pametna deca
Staro sveprisutno mišljenje da se inteligencija ili intelektualne sposobnosti nasleđuju, odnosno da nam roditelji moraju biti inteligentni da bismo to bili i mi, prema poslednjim saznanjima u brojim studijama, prevaziđeno je.
Samo 10% naše inteligencije zavisi od nasleđa, dok je oko 90 % vezano za broj sinapsi tj. veza među našim neuronima (nervnim ćelijama našeg mozga). Ukupan broj neurona približno je isti u mozgu svakog čoveka. Ono u čemu se pojedinci razlikuju, a ta razlika je znatna, je broj veza (sinapsi) između nervnih ćelija - neurona. Danas se smatra, što je potvrđno brojnim studijama, da intelektualne sposobnosti svakog čoveka zavise od broja sinaspi (veza) između nervnih ćelija.

Broj sinapsi odredjuje nivo inteligencije

Za IQ važan je broj sinapsi, dok je broj neurona od sekundarnog značaja


Razvoj sinapsi je prema najnovijim saznanjima vezan za veoma rani razvoj deteta. Čak oko 50 % svih sinapsi u mozgu formira se do 6. godine života deteta, 75% sinapsi se formira do 9. godine, a 95 % svih sinapsi se formira do 12. godine života.


Razvoj sinapsi do 12. godine života

Šta smo postigli do 12. godine, sa tim živimo ceo život
Ključni period za formiranje sinapsi i budući razvoj intelektualnih sposobnosti čoveka je do njegove 12. godine. Kasnije naše intelektualne sposobnosti mogu da se unaprede samo do 5%. Sve što kasnije dolazi (npr. obrazovanje), neophodna je nadogradnja koja se lakše i bolje postiže ako imamo veći broj sinapsi.

Upravo period od rođenja do 12. godine života je oblast bavljenja i rada Dr Ranka Rajovića, lekara specijaliste interne medicine, sa magisterijumom iz neuroendokrinologije, člana MENSE koji je na bazi ovih činjenica formirao NTC sistem učenja i napisao knjigu “IQ detata, briga roditelja” zajedno sa praktikumom sa konkretnim savetima i vežbama koje kod dece upravo u ovom periodu stimuliši razvoj sinapsi.

IQ deteta briga roditelja, knjiga dr Ranka Rajovića

Vežbe za bolju pamet
Suština učenja o ranoj stimulaciji je da deca u periodu do 6. ili najkasnije do 12. godine, moraju svoja čula izlagati što većem broju složenih pokreta, najbolje više njih u isto vreme, čime se stimuliše razvoj sinapsi. Deca, u stvari, imaju i urođenu potrebu za ovim pokretima, ali je na žalost stav roditelja i okoline prema njima najčešće suprotan. Prema ovom učenju u nižim razredima osnovne škole najvažniji predmeti su muzičko, likovno i fizičko, ali mi često tim predmetima pridajemo najmanji značaj.

Igra je vazna za razvoj decije inteligencije

Prava igra za dete

Bruka na PISA testu
Naša deca su na međunarodnim testiranjima funkcionalnog znanja (PISA testovi) počevši od 2003. godine, ostvarivala jako loše rezultate upravo zbog pogrešnog rada sa njima u predškolskim ustanovama i u prva četiri razreda osnovne škole. Zemlje regiona su takođe imale prilično slabe rezultate, ali i SAD. Najbolje rezultate imala su deca iz Kine ili sa kineskog govornog područja. Jedan od razloga za ovakav rezultat je svakako u našem pismu, (evropskom u celini) sa jedne strane, i kineskom. U periodu intentivnog razvoja sinapsi, a to je do 6. godine života, kineska deca počinju da uče svoje pismo, u kom jedno slovo ne znači jedan glas, kao na pr. u našoj azbuci, već jedno slovo znači čitavu misao. Tome treba dodati i činjenicu da se jedan prosečan Kinez smatra funkcionalno nepismenim ako zna manje od 3000 slova kineskog pisma.

Kinesko pismo stimuliše stvaranje sinapsi

Dakle baš u vreme najintenzivnijeg razvoja sinapsi, kineska deca se izlažu jako složenom pismu sa velikim brojem simbola i uče, tj. pamte funkcionalno, i tako razvijaju svoje intelektualne sposobnosti (logično kroz formiranje većeg broja sinapsi).

Šta se događa dok je beba u stomaku
Prema novijim radovima sve je više dokaza da je prenalatni period od ogromnog značaja za razvoj čoveka, razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti, čak i generisanje nekih poremećaja. Neurosinapse počinju sa razvojem i stvaranjem već dok je beba u materici, a posebno u periodu od 32 nedelje, kada je mozak već neurološki zreo, pa do samog porođaja. Uticaj sredine na fetus je tada najveći, a ta sredina je sama majka - sve što je dešava u telu majke prenosi se na fetus.

Taj stav se poklapa sa drevnim ali i savremenim kineskim stavom da je prava starost čoveka broj godina + 1. Svaki Kinez kada ga pitate za godine, reći će da je godinu dana stariji od stvarnog broja godina, jer računa i godinu koju je proveo u materici.

Intezivni stresovi koje pretrpi trudnica, dovode do rađanja dece koja imaju povišen rizik za slabiji rezultat u životu, i to u svakom pogledu. Deca čije su majke izgubile partnera u ratu tokom trudnoće, postižu slabije rezultate u životu. To se odnosi i na stres i brige vezane za samu trudnoću. Rizik za rađenje deteta sa kasnijim problemima je povišen kod majki koje su celu trudnoću, na primer, ležale i bile jako zabrinute, izolovane od pokreta, glasova i bilo koje druge stimulacije mozga bebe.
Imajući u vidu da je oko 90% svih trudnoća protiče bez ikakvih komplikacija, prava je šteta ako taj značajan period trudnica ne provede aktivno, stimulušući mozak svoje bebe na aktivnost.

Na žalost, u današnje vreme pod uticanjem velikog broja testova i pregleda koji se rade u trudnoći, umesto na korist za žene, ti isti testovi i pregledi često sasvim nepotrebno mogu biti izvor brige i nelagodnog osećanja same trudnice.

ŠTA JE PRENATALNA STIMULACIJA MOZGA BEBE
Imajući u vidu da mozak sve informacije prima preko čula, i da se na čulo vida, mirisa i ukusa bebe u materici ne može uticati, dolazimo do zaključka da su samo dva čula, sluha i pokreta, aktivna kod fetusa i da se na njih može uticati.

Zato tokom trudnoće, a posebno od 32. do 40. nedelje, trudnica mora biti jako fizički aktivna - trebalo bi da se bavi sportom, da šeta, ide na jogu, pleše...

Koliko je sporta dovoljno
Ako je žena i pre trudnoće imala dobru kondiciju, to je oko 10-ak kilometara ujutru i 10-ak uveče, ili 1,15h šetnje ujutru i 1,15h šetnje uveče. Akvabik je jako popularan u skandinskim zemljama, gde trudnice rado odlaze 4 puta nedeljno tokom cele trudnoće, (a na UZ samo 3 puta u toku cele trudnoće). Kod nas je situacija sasvim obrnuta, jer naše trudnice dolaze svaki mesec na UZ pregled i veoma često se nepotrebno izlažu lekovima i smanjenju aktivnosti.

Pank, rok ili klasika
Pozitivna uloga muzike je odavno dokazana na sam fetus, toliko da je čak definisana i tzv. fetalna muzika. U tom smislu izgleda da bebama ne prija baš rok, pank ili narodna muzika, najbolje se osećaju uz dela Mocarta, Vangelisa i sličnih autora.
Kad su glasovi u pitanju majčin glas je bebi svakako najbliži, što je i očekivano, ali ako je otac svakodnevno uz trudnicu, time i uz bebu, njegov glas beba će kao “blizak” prihvatiti i pre rođenja, pa će ga i nakon rođenja rado slušati i biti mirna i spokojna u očevom naručju. Suprotno, ako beba prvi put čuje očev glas nakon rođenja doživeće ga potpuno stranim i reagovaće negativno, želeći da se što pre vrati u majčino naručje. Dakle “razgovor” oca sa bebom u stomaku je jako bitan za njihov budući odnos.

Zvuk koji beba čuje kroz celu trudnoću je zvuk majčine aorte, najvećeg krvnog suda, koji prolazi neposredno iz materice, te će zbog dvotaknog rada srca i prve reči izovarati dvotaktno (MA-MA, TA-TA). To je samo još jedan dokaz koliko bebe u stomaku dobro čuju i reaguju na slušne stimuluse.

Rešenje dva u jedan: ples

Ples je idealna aktivnost tokom trudnoće jer istovremeno povezuje složen pokret tela i muziku, i deluje na oba bebina čula istovremeno. To čini složenu aktivnosti, koja veoma dobro stimuliše stvaranje novih sinapsi. Salsa kao ples sa laganim pokretom u više pravaca i prijatnom muzikom je skoro idealna za trudunicu u njenu bebu u stomaku.

Mobilnom telefoni mesto nije u spavacoj sobi

Mobilnom telefonu mesto nije u spavaćoj sobi

Spavanje je važno
Jako je bitna uloga hormona melatonina, koga luči mala žlezda u mozgu, pinealna žlezda ili epifiza. Epifiza se još zove i treće oko jer poseduje fotoreceptore. U toku dana svetlost kao deo EM spektra stimuliše ove receptore epifize i tako se blokira lučenje hormona melatonima. Suprotno se dešava u toku noći, kada se ovaj hormon, jer nema svetlosti, pojačano luči. Melatonin nas uvodi u REM (Rapid eye movement) fazu spavanja u kojoj intenzivno sanjamo. Melatonin takođe prolazi kroz posteljicu i dolazi u cirkulaciju bebe, koju takođe uvodi u REM fazu spavanja, u kojoj se sinapse najintenzivnije sintetišu. To je razlog zbog koga trudnica treba da spava u potpunom mraku, bez upaljenog TV–a, bez prisustva mobilnog telefona ili bilo kod izvora elektromagnetnom zračenja.

Može i skok padobranom
Trudnica u trudnoći treba da bude toliko aktivna koliko joj to njen organizam dozvoljava, mora da radi isključivo stvari koje je čine srećnom, jer je ona okolina koja naviše utiče na nerođenu bebu. Ne preteruje se uz reči da trudnica može skakati padobranom iz aviona, nije zabranjeno, ako je to čini istinski srećnom, zadovoljnom, samopouzdanom. Sva ta osećanja će primini i njena beba u stomaku.


Komentari

Komentari (0)

O nama

Ass. dr sc. med. Nebojša Zečević, specijalista ginekologije i akušerstva i lekari drugih specijalnosti, savetuju kako da sačuvate zdravlje, izborite se sa tegobama i bolestima i imate zdravo potomstvo.

Pratite nas

Design by draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem