MIOM JE TUMOR KOJI SE LAKO MOŽE LEČITI I IZLEČITI

Zašto miomi nastaju?
Pacijentkinje često imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za miome materice, što ukazuje na genetsku osnovu i nasleđivanje sklonosti za stvaranje mioma. Iako se za 40 do 50 posto mioma može se reći da su nasleđeni, prava genetska osnova nastanka mioma nije u potpunosti definisana. Pojačan rizik nosi nerađanje i nedojenje kao i gojaznost.

Negativan nalaz ne znači da mioma nema!
Postojanje mioma utvrđuje se pregledom, ali negativan nalaz ne znači da mioma nema. Prilikom jednog istraživanja u 48 urednih nalaza naknadno je pronađeno 27 malih tumora - mioma. Zato se smatra da ih u polulaciji ima znatno više nego što se zvanično evidentira i da nikad nije moguće uklniti sve miome - zato su recidivi (vraćanje mioma) veoma česti i nakon opsežnih operacija.

Zašto miomi rastu?
Rast mioma zavisi od produkcije hormona estrogena, tako da miomi najčeše rastu tokom reproduktivnog perioda žene. To istovremeno znači da su nerađanje (nuliparitet) i nedojenje faktori rizika za nastanak mioma - relativni rizik se smanjuje sa svakom trudnoćom i dojenjem.

Paradoksalno - niži rizik za pojavu mioma imaju žene pušači!

Viši rizik imaju starije žene koje nisu rađale i gojazne žene.

Mnogi savremeni radovi ukazuju da su oba hormona, estrogen i progesteron, odgovorni u rast mioma materice.

Jedan, dva ili više, gde se najčešće nalaze, koliki su?
Miomi mogu biti pojedinačni, ali su najčešće multipli.
Svi počinju u zidu materice (intramuralni) ali daljim širenjem i rastom mogu se razvijati na površini materice (subserozni) ili prema šupljini materice (kavumu), submukozni.
Mogu biti miomi na peteljci ili široj osnovi, ali i parazitarni, na primer na omentumu (opornjaku trbušne maramice).
Veličina mioma varira od nekoliko milimetara do više desetina kilograma. Još 1888. godine dokumentovan je tumor veličine 65 kg. Iako miom od 4-5 kg nije retka pojava najčešći su mnogo manji.

Mogu li da postanu maligni?
Miomi mogu da postanu maligni, i tada govorim o sarkomu.

Sarkomatoza (maligna promena) češća je kod submukoznih mioma i predstavlja najvažniju degenaciju mioma. Srećom, ova maligna transformacija veoma je retka, od 0,04% od 0,7% slučajeva.

Koji su simptomi?
Simptomi mioma materice zavise od broja, lokalizacije i veličine kao i eventualnog postojanja degenerativnih promena. Mogu se javiti:
-Neuredna krvarenja
-Pritisak u donjim partijama trbuha i maloj karlici
-Bol
-Prerastegnutost trbuha
-Spontani pobačaji i ostali simptomi vezani za trudnoću
-Sterilitet

Ipak, veliki broj žena ne oseća nikakve simptome.

Da li su svi miomi isti?
Miomi nisu identični, postoji starija klasifikacija:
1. Simptomtski, asimptomatski
2. Submukozni, intramuralni, subserozni
3. Cervikalni, korporalni, intraligamentarni, nascentni (onaj koji se "rađa" kroz grlić materice)…

Postoji nova klasifikacija:

Ovde su svi miomi prema položaju u materici podeljeni u 8 grupa.


Metode lečenja

Terapija za svaku pacijetkinju sa miomima zahteva poseban pristup i procenu, pri čemu se uzimaju u obzir sledeći faktori:
- Starost pacijetkinje
- Paritet (da li je rađala) i njene želje za rađenjam
- Pozicija i velična mioma, tegobe koje oseća
- Želje i afiniteti pacijetkinje prema određenoj vrsti lečenja.
1. Praćenje mioma
Ekspektativni pristup - bez specifine terapije, praćenje na 6 meseci.
Ovaj pristup pogodan je za sve pacijetkinje koje nemaju izražene tegobe i kod kojih veličina i pozicija mioma ne remete uobičajem kvalitet života. Takođe preporučuje se kod pacijetkinja u menopauzi koje su bez ili sa minimalnim tegobama i kod kojih se zbog prestanka funkcije jajnika ne očekuje dalji rast mioma. Kod pacijentkinja iz ove grupe rizik od komplikacija same operacije, jer svaka operacija nosi rizik, je veći od rizika maligne degeneracije mioma ili bilo koje komplikacije vezane za same miome.
2. Hormonska terapija
Ona vrsta terapije je novijeg datuma i sprovodi se lekovima koji dovode do promene u receptorima na nivou ćelija mioma, što dovodi do prestanka rasta, povlačenja i smanjenja njihove veličine. Naročito je povoljna za pacijente koji imaju minimalne tegobe ili žele da odlože operativno lečenje na određeno vreme. Za sada je prilično skupa, a ovi se lekovi ne mogu dobiti na recept.
3. Radiološke metode lečenja (HIFU, Uterine fibroid embisation)
Za sada veoma retko se rade u našoj zemlji sa promenljivim uspehom. Daleko zastupljenije su u razvijenijim zemljama.
4. Miomektomija - operativno uklanjanje mioma/laparoskopska ili otvorena operacija.

U zavisnosti od tipa mioma najčešće se predlaže za:
Miome tip 0 i 1 - histeroskopsko resavanje
Miom tip 2 - histeroskopsko rešavanje uz mogućnosti recidiva
Miom tip 7 - laparoskopska operacija
Miom tip 5 i 6 - laparoskopsko rešavanje, komplikovanije
Miom tip 4 - najčešće ne treba operisati
Miom tip 3 - ako pravi tegobe može se operisati laparoskopski ili MINILAP tehnikom
Miome tip 2 - 5, Hybrid miom - najčešće se operiše otvorenom operacijom, MINILAP tehnikom

Minilap miomektomija je posebna vrste uklanjanja mioma pri čemu se pravi mali niski poprečni rez na trbuhu veličine oko 5 - 6 cm kroz koji se izvodi operacija. Radi se o proceduri koja se primenjuje ako su miomi manje ili srednje veličine, ali nepovoljne pozicije ili ako angažuju celu debljinu zida materice i ako se proceni da bi rekonstrukcija defekta na zidu materice nakon uklanjanja samog mioma bila komlikovana ili čak neadekvatna pri primeni endoskopskih/laparoskopskih metoda.

5. Ukanjanje cele materice - Hysterectomia. Ova metoda se primenjuje kod žene koje su: završile reproduktivnu funkciju, ne nameravaju više da rađaju, kod kojih je materica izmenjena, ako će intervencija značiti i neophodnu rekonstrukciju materice uz pojačan rizik od komplikacija.
Uklanjanje materice zbog mioma može biti laparoskopsko, otvorenom operacijom ili vaginalnom operacijom.
Vaginalnim operacijema se daje prednosti zbog bržeg oporavka, neotvaranja trbuha, manjeg broja postoperativnih priraslica. Da bi pacijetkinja bila dobar kandidat za vaginalnu histerektomiju (vaginalno uklanjanje materice) zbog mioma, povoljno je ako je rađala vaginalnim putem, ako miomi i sama materica nisu preterane veličine i ako je pacijetkinja motivisana za ovu vrstu lečenja.

Kako se izvode operacije?
1. Vaginalne operacije se izvode u operacionoj sali u ginekološkom položaju uz mogućnost regionalne anestezije (spinalna anestezija). Boravak u bolnici posle operacije je oko 3 dana, ako nema komplikacija. Ako je potrebno istovremeno se mogu ukloniti jedan ili oba jajnika (kod žena starijih od 46 godina) i time sprečiti mogući problemi sa tumorskom patologijom jajnika u kasnijem periodu života.

2. Laporoskopska histerektomija (totalna laparoskopska histerektomija - TLH) zbog mioma materice, povoljna je pre svega kod žena koje imaju miome manje i srednje veličine, koje nisu imale prethodne operacije u abdomenu i maloj karlici (virgin abdomen), bez obzira da li su rađale ili ne. Ova operacija se izvodi u operacionoj sali, u opštoj anesteziji, bez mogućnosti regionalne (spinalne) anestezije i traje oko sat vremena ili kraće. Zahteva specifičnu laparoskopsku opremu i dobro obučen tim lekara koji se bave ovakvim operacijama. Tokom ove operacije mogu se ukloniti jedan ili oba jajnika u dogovoru sa pacijentkinjom, a na osnovu procene ginekologa. Oporavak kod ovih pacijenata je jako brz i ako sve prođe bez komplikacija, pacijentkinja već sutradan nakon operacije može biti optuštena kući, samo uz antibiotsku terapiju.

3) Otvorena histerektomija je uklanjanje materice sa ili bez uklanjanja jajnika klasičnim putem kroz niski, najčešće poprečni rez na trbuhu. Radi se u operacionoj sali u opštoj ili regionalnoj anesteziji i traje oko sat vremena.
Primenjuje se kod žena koje su imale prethodne operacije u trbuhu i maloj karlici (očekuje se veći broj priraslica), kod pacijentkinja sa velikim miomima i starijih koje imaju kardio-respiratorne komplikacije zbog kojih je laparoskopska operacije kontraindikovana. Oparavak je nešto sporiji i bolniji zbog postojanja operativnog reza, te u bolnici ostaju najmanje 4 dana nakon operacije.

SPECIJALNA BOLNICA BEOGRAD
Centar za humanu reprodukciju

Antifašističke borbe 2a, 11000 Beograd (kod Crkve Svetog Simeona)

Telefon:
+381 (0)11 6351 248
+381 (0)11 6351 249
+381 (0)11 3282 742
+381 (0)11 3282 864

Mobilni telefon (Viber, WhatsApp)
+381(0) 60 01 200 96

Fax:
+381(0) 11 3281 628

E-mail:
info@bolnicabeograd.rs